...Шуме представљају највеће изворе надахнућа и здравља. То су џиновске лабораторије. Оне стварају кисеоник, а узимају отровне гасове и прашину. Замислите да се на шуму сручио ураган прашине. На километар од краја шуме осећаћете га само као струје чистог и свежег ветра. Свако од вас наравно, памти ваздух после олује. Он је мирисан, свеж, пун озона. У шумама као да бесни невидљива и нечујна вечита олуја и немилице расипа по земљи бујице ваздуха пуног озона.
Не знам да ли сте слушали да у великим градовима на кубни метар ваздуха долази око четрдесет хиљада разних бактерија, а да их у шуми на сваки кубни метар свега има двеста триста, па и мање. Тамо удишете ваздух који је двеста пута чистији и здравији од ваздуха у градовима. Он је лековит, продужава живот, подиже нашу животну снагу и напослетку, он претвара механички, а каткад за нас и отежани процес дисања у задовољство. Онај ко је то лично осетио, ко зна како се дише у боровим шумама загрејаним од сунца, тај ће се, наравно, сетити оног дивног стања некакве несвесне радости и снаге која нас обузима чим дођемо у шуму из загушљивих градских домова...
