Министар заштите животне средине Саша Драгин је 21. априла 2008. године потписао Меморандум о разумевању у циљу спровођења Пројекта "Коначно решавање проблема загађења и чишћење Великог бачког канала" са УНДП-ом у Извршном већу Војводине.

"Због своје комплексности, читав пројекат је подељен у три дела. Први део подразумева изградњу магистралног колектора, који ће спојити општине Врбас и Кула, и прикупљати све комулане и индустријске отпадне воде. Министарство заштите животне средине је расписало тендер за изградњу 2 км магистралног колектора  и радови на колектору почињу почетком маја, а завршили смо и пројектне задатке за завршетак магистралног колектора од 4км до Куле. Други део обухвата изградњу Централног постројења за пречишћавање отпадних вода у Врбасу, који ће прикупипљати и пречишћавати све отпадне воде које се доводе путем магистралног колектора. Трећа фаза је чишћење и ремедијација Великог Бачког канала, као најкомпклеснији и најсложенији део пројекта" изјавио је Драгин.

Након потписивања, стручњаци Института за водопривреду "Јарослав Черни" из Београда, који су ангажовани на пројекту "Коначно решавање проблема загађења и чишћење Великог бачког канала" као консултанти, презентовали су  пројекат.

На презентацији пројекта је присуствовао и Председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић, који је том приликом изјавио да жели да "наше воде буду развојни потенцијал, а не извор опасности. Зато смо решили да на партнерски начин у наредне две и по године решимо проблем једне од најцрњих еколошких тачака, у нади да ће и Велики бачки канал једном постати заштићено природно добро".

Коначно решавање проблема загађења и чишћење Великог бачког канала је веома важно јер Велики бачки канал (Кишов канал) представља главну артерију читавог хидросистема у Бачкој, који спаја Дунав код Бездана са Тисом код Бечеја.

 На обалама "Великог бачког канала" лоциран је привредни басен са насељима Црвенка, Кула и Врбас. Интензиван развој привреде у другој половини XX века, условио је пораст продукције отпадних вода индустрије и становништва. Захваљујући  неадекватном третману већине индустријских отпадних вода, деоница "Великог бачког канала" испод преводнице у Врбасу у дужини од 6 km , деградирана је до те мере, да је најзагађенији водоток у Европи. Више од 400.000 m3 муља у каналу је оптерећено тешким металима (хром, никл, арсен, олово, кадмијум), дериватима нафте и патогеним бактеријама.

Данас, Велики канал је сувише плитак за речна пловила и бродове, и сувише опасан за пливање. Осим тога, контаминирани муљ и загађење вода није само проблем Великог канала, с обзиром да се проблем "прелива" и значајно оптерећује загађењима реку Тису, а затим и Дунав.

Такво оптерећење животне средине представља озбиљан здравствени и еколошки ризик за локално становништво, али има и далекосежне егативне друштвене и економске последице на будући развој региона.

Размере овог проблема, који је према мишљењима појединаца овај простор ставио на прво место у Европи према загађености, превазишле су капацитете и средства локалних самоуправа и Покрајинских органа и он до данас није решен. Формирањем Министарства заштите животне средине Републике Србије маја 2007. године, формирани су приоритети рада Министарства дефинисањем "три црне тачке" Србије које представљају апсолутни приоритет овог Министарства. То су: Бор, Панчево и Велики Бачки канал. У циљу решавања овог комплексног проблема, Министарство заштите животне средине,  у сарадњи са локалном самоуправом, Фондом за капитална улагања АП Војводине, Фондом за заштиту животне средине и ЈВП Воде Војводине, у октобру месецу 2007. године покреће пројекат "Коначног решавања загађења Великог Бачког канала".

Укупна вредност пројекта је 45 милиона евра, а Министарство заштите животне средине је својим ангажовањем обезбедило средства  за све активности у 2008.години и укупна вредност пројеката и радова у 2008. години је 6,9 милиона евра.

Поред наведеног, обезбеђена су и средства у 2009. години и то у износу од 7 милиона евра за изградњу Фабрике за пречишћавање отпадних вода како из средстава буџета Републике тако и из средстава Фонда за капитална улагања АП Војводине.