Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије

Досадашња искуства у заштити биодиверзитета су показала да без адекватне заштите СТАНИШТА нема адекватне заштите БИОДИВЕРЗИТЕТА на специјском и генетичком нивоу.

Због тога савремени концепти у заштити бидоиверзитета издвајају СТАНИШТЕ као централну јединицу заштите.

Основно теоретско полазиште у савременом дефинисању и класификацији СТАНИШТА , базирано је на дефиницији по коме оно представља: "заједницу биљака и животиња (и других чланова биоценозе), која заједно са абиотичким факторима (земљиште, клима, количина и квалитет воде и др.) представља јединствену функционалну целину" (Davies C.E. & Moss, D. 2002: EUNIS Habitat classification - European Habitats Classification System, European Environment Agency & European Topic Centre on Nature Protection and Biodiversity).

У оквиру својих приоритетних активности на хармонизацији националних норми и стандарда у области заштите животне средине (заштите природе и биодиверзитета) са европским и међународним стандардима, које проситичу из обавеза према ратификованим међународних конвенцијама, као и суштинске потребе за укључивањем у међународне процесе, Министарство за науку и заштиту животне средине Републике Србије је у новембру 2003. године покренуло Пројекат под називом:

"ХАРМОНИЗАЦИЈА НАЦИОНАЛНЕ НОМЕНКЛАТУРЕ У КЛАСИФИКАЦИЈИ СТАНИШТА СА СТАНДАРДИМА МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ"