У последњих двадесетак година,
туризам се, како у позитивном, тако и негативном смислу развио у
важан фактор у контексту одрживог развоја. У оквирима ЕУ туризам
представља један од највећих привредних сектора са 9% запослених
и 9% учешћа у потрошњи. Такође представља једну од пет извозних
категорија у 83% свих земаља света и главни извор девизне зараде
у готово 38% земаља. Отуда има и једну од главних улога у привреди
многих земаља, као извор запошљавања и начин борбе против сиромаштва.
Према предвиђањима Светске туристичке организације (WТО) број долазака
туриста у Европу биће дуплиран до 2020. године и износиће 720 милиона.
Овакав очекиван развој подразумева озбиљан ризик за животну средину
и благостање становништва, али и за туризам као привредну грану.
Са порастом слободног времена, зараде и модних
трендова, 180 милиона европљана иде на одмор сваке године. Авантуристички
дух све је уочљивији код савремених туриста, као и већа потражња
за летовањима која су пуна активности у природи, културних и рекреативних
садржаја. Примећено је да већина туриста избегава дестинације са
нарушеном животном средином. Евидентно је померање туриста према
источном Средоземљу и Централној и Источној Европи. Путовање постаје
све брже, лакше, док су и најудаљеније дестинације релативно доступне
|