Иако није званично проглашен од стране Уједињених нација, светски Дан океана се слави сваког 8. јуна од 1992. године, пошто је тај датум утврђен на Земаљском самиту у Рио де Жанеиру. Овај дан је прилика да се слави светски океан и наша лична повезаност са морем.

Потрошачки менатлитет  савременог друштва је оставио свој траг на свим природним ресурсима око нас, па и на океан. Људско друштво користи океан као депонију отпада, рибља популација је дестекована, уништена су  многа критична станишта и ометен је основни репродуктивни капацитет живота у океану.

Светски океан је неопходно чувати из много разлога, а најважнији међу њима су следећи:

• он производи највећи део кисеоника који удишемо
• помаже људима да се прехране
• регулише нашу климу
• чисти воду коју пијемо
• представља извор могућих лекова

Европска агенција за животну средину (European Environment Agency - EEA) објавила је 19. децембра 2006. године "Иницијални извештај Европске заједнице у оквиру обавеза према Кјото протоколу" (The European Community's initial report under the Kyoto Protocol). ЕЕА извештај чини основни део Иницијалног извештаја Европске заједнице (European Community - EC) Секретаријату Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама (United Nations Framework Convention on Climate Change - UNFCCC). Европска заједница ратификовала је Кјото протокол 31. маја 2002. године. У време ратификације, земље чланице обавезале су се да ће испунити своје обавезе у складу са чланом 3.1 и 4. Кјото протокола.

1. маја 2004. десет земаља приступило је Европској Унији чиме се број чланова повећао на 25. У складу са чланом 4.4 Кјото протокола, ово додатно проширење ЕУ не утиче на обавезе преузете ратификацијом 2002. године и прорачун емисија ЕУ односи се на ЕУ-15. Ипак, свих 25 чланица, укључујући Кипар и Малту (Non-Annex земље), су, у складу са UNFCCC приручником о извештавању, у обавези подношења индивидуалних извештаја Европској комисији до 15. јануара сваке године. Из тог разлога, у овом иницијалном извештају представљени су подаци свих земаља чланица ЕУ, укључујући и Кипар и Малту, јер обавеза припреме инвентара проистичу из одлуке 13/CMP.1 према Кјото протоколу, која се позива на формирање инвентара унутар Конвенције.

У извештају су представљене пријављене количине за Европску заједницу (ЕУ-15), опис постојећих капацитета за прорачун емисија гасова са ефектом стаклене баште и прорачун пријављених количина за први обавезујући период унутар Кјото протокола: 2008-2012. године. Другим речима, установљена је максимална количина гасова са ефектом стаклене баште коју ће земље чланице ЕУ-15 моћи да емитују у периоду од 2008-2012. године, у количини од 19 682 555 325 еквивалентних тона CO2. Ова количина одговара обавезујућем циљу ЕУ-15 редукције гасова у оквиру Кјото протокола од 8 % у односу на ниво из 1990. године. Ова обавеза подељена је унутар земаља чланица ЕУ према тзв. "Договору о дељењу обавеза на нивоу ЕУ" (EU burden - sharing agreement). Уколико буде било потребе за додатним емисијама, ЕУ-15 биће у могућности да их купи на интернационалном тржишту емисијама гасова са ефектом стаклене баште контролисаних Кјото протоколом.

Иницални извештај ће бити поднет Секретаријату UNFCCC на ревизију током 2007. године. Овим прегледом биће одлучено да ли ће се ЕУ-15, дозволити учествовање у механизмима Кјото протокола, без чијег коришћења неће бити у могућности да достигне циљ редукције на који се обавезала ратификацијом Кјото протокола.

Иницијални извештај садржи и инвентар гасова за ЕУ-15, што показује смањење емисија током 2004. године за 1,1 % у односу на базну 1990. годину. Ово је благи напредак у тренду ослобађања емисија, у поређењу са подацима из Годишњег инвентара гасова са ефектом стаклене баште, објављеног у јуну 2006. године. Промена је настала услед рекалкулације емисија у базној години појединих земаља чланица.

Извор:
http://www.eea.europa.eu/highlights/

Више информација на:
http://reports.eea.europa.eu/technical_report_2006_10/en/index_html
http://reports.eea.europa.eu/index_table?themeid=climate

Конференција Уједињених нација о климатским променама одржала се ове године у Најробију од 6. до 17. новембра 2006. године. Поводом конференције, на глобалном нивоу организовала се климатска кампања са циљем скретања пажње јавности на актуелне климатске промене.

Тим за промовисање обновљивих извора енергије испред Волонтерског центара Војводине и Научно-истраживачког Друштва студената биологије "Јосиф Панчић" организовао је низ дешавања са циљем активног укључивања младих у решавање проблема климатских промена. Поводом глобалне климатске кампање која се обележава широм света 4. новембра, код нас се организовала кампања у оквиру пројекта "Подизање свести младих о неопходности активног учешћа у решавању проблема климатских промена".

Кампања је обухватала неколико дешавања: концерт, радионице, акцију под слоганом "СТОП КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА", улични перформанс и трибину која се одржала у петак 3. новембра 2006. године, у 16 часова на Департману за биологију и екологију Природно – математичког факултета у Новом Саду, са темом: "Кјото протокол - статус наше земље и земаља у региону". Као излагачи на трибини појавили су се представници Министарства науке и заштите животне средине – Управе за заштиту животне средине, Министарства рударства и енергетике - Агенције за енергетску ефикасност, Факултета техничких наука у Новом Саду, ЦЕКОР – Центра за екологију и одрживи развој из Суботице и Зелене акције из Загреба.

На трибини су представљене интензивне припреме за имплементацију механизама Кјото протокола након очекиване ратификације у облику развијене међународне сарадње у области климатских промена и формирања законске основе од стране Управе за заштиту животне средине, могућности искоришћења алтернативних облика енергије у Србији на основу података Агеције за енергетску ефикасност, као и план имплементације производње биогаса из органског отпада као ефикасног начина решавања, како проблема климатских промена искориштавањем гасова са ефектом стаклене баште у сврхе добијања електричне енергије и топлоте, тако и смањења генерисања великих количина органског отпада са фарми и прехрамбених индустрија, које неконтролисаним одлагањем представљају директан извор загађења земљишта, подземних и површински вода, као и атмосфере, при анаеробној ферментацији одложеног отпада.

Више информација:

http://www.climateyouthnetwork.org
http://www.campaigncc.org
http://www.globalclimatecampaign.org

Постоје јасни докази да се клима мења и озбиљно угрожава глобални екосистем. Доказано је да се интензиван пораст глобалног загревања реализовао током последњих 50 година, као последица антропогених активности – као што су сагоревање фосилних горива и девастација (обешумљавање) пошумљених подручја. Обе активности узрок су повећаних количина емисија угљендиоксида (CO2), гаса најодговорнијег за климатске промене.

Учињени су многи напори на интернационалном нивоу ка редукцији и стабилизацији емисија гасова са ефектом стаклене баште. ЕУ-15 обавезала се на редукцију емисија од 8% у односу на ниво емисија из 1990. године (базна година), у периоду од 2008-2012. Нове државе чланице ЕУ придруживањем преузимају исте обавезе одрђене Кјото протоколом. 

Недавна студија изведена од стране Европске агенције за заштиту животне средине (European Environment Agency) проценила је актуелан, као и планирани напредак Европске уније ка емисионим циљевима Кјото протокола. Истраживање је засновано на податцима и осталим релевантним информацијама достављеним од стране земаља чланица ЕУ до јуна 2006.

Резултати су показали да ЕУ пре 2004. године (ЕУ-15), само уз комбинацију постојећих и планираних домаћих регулатива, мера и активности Кјото механизама: заједничка имплементација - joint implementation (JI), механизми чистог развоја - clean development mechanisms (CDM) и трговина емисијама - emissions trading system (ETS) и CO2 понора (CO2 се уклања променом начина коришћења земљишта и пошумљавањем – Land use, land use change and forestry - LULUCF) може испунити циљеве редукције од  8%.

Са постојећим домаћим регулативама и мерама, укупна ЕУ-15 емисија гасова са ефектом стаклене баште биће само 0.6% у односу на базну годину, до 2010. Узимајући у обзир додатне планиране регулативе и активности земаља чланица које чекају на имплементацију, процењена је укупна ЕУ-15 редукција од 4.6%. Ипак, ова процена заснована је на претпоставци да ће поједине земље чланице ЕУ реализовати већу редукцију него што им је обавеза и национални циљ. Пројектована употреба Кјото механизама од стране ЕУ-10 (десет нових земаља чланица ЕУ) смањиће емисије за додатних 2.6% до 2010. Коначно, употреба ЦО2 понора, у складу са члановима 3.3 и 3.4 Кјото протокола – допринеће са додатних 0.8%.

Извештај наглашава да се напредак ка емисионим циљевима земаља чланица ЕУ разликује. Док ће Шведска и Велика Британија испунити циљеве договора о подели обавеза на нивоу ЕУ ("EU burden-sharing targets") и изнад очекивања, за седам земаља (Шпанија, Португал, Аустрија, Белгија, Данска, Италија и Ирска) процењује се да неће успети да испуне емисионе циљеве, чак и уз планиране, додатне домаће мере у области законодавства и имплементације.

Резултати истраживања показују да је од 1990. до 2004. године у ЕУ-15 зони забележено смањење емитовања емисија са ефектом стаклене баште, у већини сектора (посебно у снабдевању енергијом, индустрији, пољопривреди и управљању отпадом). Ипак, током истог периода, емисије из сектора транспорта порасле су за 26%.

Захваљујући ефикасности постојеће законске основе, ЕУ систем трговине емисијама ("EU emissions trading scheme") сматра се мером која ће у највећој мери допринети достизању циљева. Остале законске мере и активности укључују промоцију комбиноване топлоте и енергије, унапређење енергетске ефикасности грађевинских објеката, великих индустријских инсталација и коришћење енергетски-ефикасних технологија. Ипак, садашњи трендови индицирају да ЕУ-25 циљеви из области обновљивих извора енергије неће бити реализовани како је очекивано - до 2010. године (21% пораст потрошње електричне енерије из обновљивих извора до 2010. године).

Коначни закључак истраживања је да све земље чланице ЕУ морају озбиљно да приступе редукцији емисија гасова са ефектом стаклене баште да би ЕУ-15 испунила преузете обавезе под Кјото протоколом. Резултати истраживања биће корисни за законодавство у унапређивању постојећих регулатива и формирања будућих.

Извор: "Science for Environment Policy", Issue 42 , 9. новембар 2006.

Више информација: http://reports.eea.europa.eu/eea_report_2006_9/en